эй гул ки туро чун ман ҳазор афкоранд

ای گل که ترا چون من هزار افکارند

Ҳар гӯшаи зи наргиси ту сад беморанд

هر گوشه ز نرگس تو صد بیمارند

Резанд чу наргиси бутаи пои сагат

ریزند چو نرگس بته پای سگت

Мисатони ту шаш танга ки бар каф доранд

مستان تو شش تنگه که بر کف دارند