Биё то бибинӣ ки ман бар чаҳ корам

بیا تا ببینی که من بر چه کارم

Ниёеи мёи барги ин ҳам надорам

نیایی میا برگ این هم ندارم

Ба ҷонӣ ки бе ту маро ме барояд

به جانی که بی‌تو مرا می‌برآید

Чаҳ бояд ҷаҳонӣ ба ҳам брнёрм

چه باید جهانی به هم برنیارم

Дилӣ дорам онҷо на бе пои мардум

دلی دارم آنجا نه بی پای مردم

Ғамӣ дорам онҷо на бе дастёрам

غمی دارم آنجا نه بی‌دستیارم

Марои гӯйӣ аз ишқи ман бар чаҳ корӣ

مرا گویی از عشق من بر چه کاری

Агар кор инаст бар ҳеҷ корам

اگر کار این است بر هیچ کارم

Манам гоҳ ва бегоҳ дар дахлу харҷӣ

منم گاه و بی‌گاه در دخل و خرجی

Ғамӣ май ситонам дамӣ ме сипорам

غمی می‌ستانم دمی می‌سپارم

Ғамат бо дилам гуфт каз ишқ чунӣ

غمت با دلم گفت کز عشق چونی

Нафас барнаёварад яъне ки зорам

نفس برنیاورد یعنی که زارم

Чаҳ гӯйии ғам ту бидон сари дарорад

چه گویی غم تو بدان سر درآرد

Ки дар сояи давлаташ сар барорам

که در سایهٔ دولتش سر برآرم

Фроқо ба рӯзи худати ҳам бубинам

فراقا به روز خودت هم ببینم

Агар ҳеҷ боқӣаст бар рӯзгорам

اگر هیچ باقی است بر روزگارم