Бо онкии ғами ишқи ту аз ман ҷони барад

با آنکه غم عشق تو از من جان برد

Ваон ҷон ба ҳазор дард бе дармони барад

وان جان به هزار درد بی‌درمان برد

То дастрасӣ буд маро дар ғами ту

تا دسترسی بود مرا در غم تو

Ангушт ба ҳеҷ шоде натавон барад

انگشت به هیچ شادیی نتوان برد