Ҷон дар ғамат аз хона ба кӯии афтодаи сет
جان در غمت از خانه به کوی افتادهست
Бар буии ту дар раҳе чу мӯии афтодаи сет
بر بوی تو در رهی چو موی افتادهست
Ман дар талаби ту ва ту аз ман фориғ
من در طلب تو و تو از من فارغ
Ин кори азими пушт ва рӯй афтодаи сет
این کار عظیم پشت و روی افتادهست