Дӯш омад ва гуфт : рӯзу шаби ғамнокӣ

دوش آمد و گفت: روز و شب غمناکی

То бинишастӣ бар дар мо бе бокӣ

تا بنشستی بر درِ ما بی باکی

Дастӣ ки ба доман висолат нарасад

دستی که به دامن وصالت نرسد

Дар гардан хок кун ки муштии хокӣ

در گردنِ خاک کن که مشتی خاکی