Дар ишқ бузургем ба хурдӣ бидиҳам

در عشق بزرگیم به خردی بدهم

Венаи сурхӣ рӯй худ ба зардӣ бидиҳам

وین سرخی روی خود به زردی بدهم

Аз софии дайн чу Қатарҳои нест маро

از صافی دین چو قطرهای نیست مرا

Саҷҷода гарав кунам ба дардӣ бидиҳам

سجّاده گرو کنم به دُردی بدهم

Хониш
шморҳ 10 — соӣҳ ош