Ҳар носеҳӣ ки буд зи ман хости тавбаи ӣӣ

هر ناصحی که بود ز من خواست توبه ئی

Гуё ки ишқи хуш писарон ҳаст аз гуноҳ

گویا که عشق خوش پسران هست از گناه

То дар ҷаҳони зи анбару кофури зулфу рух

تا در جهان ز عنبر و کافور زلف و رخ

Бошад нишон чигуна кунам тавба аз накоҳ

باشد نشان چگونه کنم توبه از نکاه