Чун ба ёди зулф ӯ андеша ороӣ кунам

با تو هر شب لب از آب زندگانی تر کنم

Торҳои оҳро бар лаб чилипое кунам

روز چون شد زندگی را خاک غم بر سر کنم

Шуд чиҳил солим ба ғифлат дар мусулмонӣ бас аст

تیره‌بختی‌های من گر پرتو اندازد ز دور

Арбаъӣнӣ дар сари зулфи ту тарсое кунам

شعله را در بر لباس از رنگ خاکستر کنم

Кӣ тавон додан ба як дил дод савдои туро

اختلاط بیغمانم کشت خواهم همچو خاک

Ҳамчуи дили як қатраи хӯнро ба ки савдое кунам

از گریبانِ‌ ملامت دیدگان سر بر کنم

Дар тамошои як сари мӯии туро шоиста нест

در سراب ناامیدی با خیال لعل او

Чун нигаҳгар ҳар сари мӯро тамошое кунам

العطش را لب تر از سرچشمة کوثر کنم

Бо ъаноёти азали душворҳо душвор нест

می‌توانم کرد رد تیر حوادث را ز خویش

Гар таҷаллӣ рӯ диҳад ман низ мўсоиӣ кунам

گر زره از سایة زلف بتان در بر کنم

Аз лаби лаъли масеҳои мӯъҷизат , кӯи нашъа ӣӣ

مرغ تسلیمم، چه باک از شوخ چشمی‌های دام

То ба беморони бидрдӣ масеҳое кунам

دام اگر در دست افتد زیب بال و پر کنم

Дар бағали гирами шабигар қади раънои туро

کرد خون‌ها در دل من تیغ او از انتظار

То қиёмати ишва бар хубон раъное кунам

گر به تیغ او رسم خون در دل جوهر کنم

Ҷилва ҳар дам мекунад ҷой дигар ҳасани Рахш

پهلوی راحت ندارم، مرد آسایش نیم

Хешро маъзӯрам аз дониста ҳар ҷое кунам

ضعفم از پا چون در آرد تکیه بر بستر کنم

Шамае аз лутфи пинҳон ту гӯям ошкор

این فضای تنگ جای پر زدن فیّاض نیست

Дар таманнои ту оламро таманное кунам

فکر بال افشانیی در عرصه دیگر کنم