Биншин ки берух ту надорам қарору тоб

به گلستان چو روی گل شود از روی تو آب

Умри азизи ман чаҳ ба рафтан кунӣ шитоб !

برفروزی چو رخ، آتش شود از خوی تو آب

Сад нукта ҳаст дар ту ки дар офтоб нест

تو به این مایه حیا باز مکن جیب، مباد

Ҳасани ту эҳтиёҷ надорад ба обу тоб

که ز نامحرمی باد شود بوی تو آب

Маъшӯқ агар наҷиб буд ҳасан шарт нест

بر لب جو مخرام ای بت رعنا ترسم

Ранги шикаста кам накунад қадари офтоб

که بدزدد روش از قامت دلجوی تو آب

Аз бас хаҷал шавад зи насими ту , давр нест

در کفت آینه نبود که پی شیشة دل

Гар дар димоғ ғунча шавад буии гули гулоб !

سنگ برداشتی و شد به کف از خوی تو آب

Тарсами зи чашми фитнаи газандӣ ба ӯ расад

بس که در کشتن فیّاض شدی گرم شتاب

Тифли нигоҳи хира ва рӯй ту бе ниқоб

شده شمشیر ز بیم تو به پهلوی تو آب