Дӯшина фитодам ба раҳаши масту хароб

دوشینه فتادم به رهش مست و خراب

Аз нашаҳ ишқ ӯ на аз бодаи ноб

از نشئهٔ عشق او، نه از بادهٔ ناب

Донист ки ошиқам вале ме пурсед

دانست که عاشقم، ولی می‌پرسید:

Ин кист , куҷоеаст , чаро хӯрдаи шароб

این کیست؟ کجایی‌ست؟ چرا خورده شراب؟