Дӯшина фитодам ба раҳаши масту хароб

دوشینه فتادم به رهش مست و خراب

Аз нашава ишқ ӯ на аз бодаи ноб

از نشوهٔ عشق او نه از بادهٔ ناب

Донист ки ошиқам вале ме пурсед

دانست که عاشقم ولی می‌پرسید

Ин кист кҷоиист чаро хӯрдаи шари аб

این کیست کجاییست چرا خورده شر‌اب