Дилам , шаб бар хасу хошоки кӯяш то саҳари ғлтд

دلم، شب بر خس و خاشاک کویش تا سحر غلتد

Чу он шабнам ки дрглзор , брглҳоитар ғлтд

چو آن شبنم که درگلزار، برگلهای تر غلتد

На пой рафтану неи даст домнгириш дорам

نه پای رفتن و نی دست دامنگیریش دارم

Дарин бедасту поеҳо , магари ашкам ба сари ғлтд

درین بی دست و پایی ها، مگر اشکم به سر غلتد

Дарин базми он қадар аз худ , зи хўдкомӣ тамаъ дорам

درین بزم آن قدر از خود، ز خودکامی طمع دارم

Казин паҳлуи сапанди ман , ба паҳлавӣ дигар ғлтд

کزین پهلو سپند من، به پهلوی دگر غلتد

Сарати гирдам , макун манъ аз тапидан , ним бсмл ро

سرت گردم، مکن منع از تپیدن، نیم بسمل را

Расад ошиқ ба оромӣ , чу дар хӯни ҷигари ғлтд

رسد عاشق به آرامی، چو در خون جگر غلتد