Дидӣ ки дигар бе рухи он сарви баланд

دیدی که دگر بی رخ آن سرو بلند

Омад гулу булбул бар ӯ рахти афканд

آمد گل و بلبل بر او رخت افکند

эй биҳдаҳи гӯии маст , бисёр магӯӣ

ای بیهده گوی مست، بسیار مگوی

Ваии шӯхи дҳодни дарида , бар хеш маханд

وی شوخ دهادن دریده، بر خویش مخند