Хаёлӣ кардаам вена аз хаёли худ наме доне
خیالی کردهام وین از خیال خود نمیدانی
з абрӯ пресс агар ҷаври ҳилоли худ наме доне
ز ابرو پرس اگر جور هلال خود نمیدانی
Наҳодӣ сунбула бар муштарӣ ва май кашии халқӣ
نهادی سنبله بر مشتری و میکشی خلقی
Миннат огаҳ кунамгар ту ваболи худ наме доне
منت آگه کنم گر تو وبال خود نمیدانی
зи ҷавлони самандати даври бодои чашми бад гарчи
ز جولان سمندت دور بادا چشم بد گرچه
Сафи мӯрони мискини поймоли худ наме доне
صف موران مسکین پایمال خود نمیدانی
Маи дўҳФтаҳ май хуонеи рухи худро ва ман чун ма
مه دوهفته میخوانی رخ خود را و من چون مه
Ҳамеи коҳам ки дар хӯбии камоли худ наме доне
همیکاهم که در خوبی کمال خود نمیدانی
Магӯ эй шохи халқ аз диданами баҳр чаҳ ме меринд
مگو ای شاخ خلق از دیدنم بهر چه میمیرند
Ту яъне аз балои зулфу холи худ наме доне
تو یعنی از بلای زلف و خال خود نمیدانی
Дамӣ бо мардум дида нишастӣ пас дами дигар
دمی با مردم دیده نشستی پس دم دیگر
Агар зини ҳам нишинии бади малоли худ наме доне
اگر زین هم نشینی بد ملال خود نمیدانی
Бихоҳад рафт ногуҳи ҷон . . . Худ дарин хусрав
بخواهد رفت ناگه جان . . . خود درین خسرو
Ки ҳоле дар чунин назораи ҳоли худ наме доне
که حالی در چنین نظاره حال خود نمیدانی