Даврон ки з зулм менагунҷед ба пӯст

دوران که ز ظلم می نگنجید به پوست

Акнӯн зи адолати ту чун халқ накӯаст

اکنون ز عدالت تو چون خلق نکوست

Набӯд аҷаб ар буд бъҳди шабоб

نبود عجب ار بود بعهد شباب

Чун шодии рӯзгори пеши ғами дӯст

چون شادی روزگار پیش غم دوست