Дилбар чу ба теғи даст май ёзди байн

دلبر چو به تیغ دست می یازد بین

Бархезу биё ва бар сар пой нишин

برخیز و بیا و بر سر پای نشین

Вонгоаҳ ба лутфи гӯ ки нӯшами бодо

وانگاه به لطف گو که نوشم بادا

Аз дастнигор шарбати рӯзи пасин

از دست نگار شربت روز پسین