эй малики ғамат ҳар чаҳ фарозасту фурӯд

ای ملک غمت هر چه فرازست و فرود

Вази теғи ту чоки сабрро ҷӯши вуҷӯд

وز تیغ تو چاک صبر را جوش وجود

Он хол сияҳ нест ки аз лутфи ҷабин

آن خال سیه نیست که از لطف جبین

Ҷои гиреҳи зулф ту гардӣда кабӯд

جای گرهٔ زلف تو گردیده کبود