То бар накунӣ бо стФои дилу далқ

تا بر نکنی با صطفای دل و دلق

Қуллоби алоқау умед аз худу халқ

قلاب علاقه و امید از خود و خلق

Дар ҳалқаи мо макаши бхомии гардан

در حلقه ما مکش بخامی گردن

Каз фақр хӯрем туъма бе миннати халқ

کز فقر خوریم طعمه بی‌منت خلق