Дар кафи умед мо шуд соғари саршори хушк

در کف امید ما شد ساغر سرشار خشک

Шуд гулӯии шишаи мо чун лаби бемори хушк

شد گلوی شیشه ما چون لب بیمار خشک

Суҳбати трдомну зоҳид наме часбад ба ҳам

صحبت تردامن و زاهد نمی چسبد به هم

Гул намегирад ба худ , ҳргаҳ буд девори хушк

گل نمی گیرد به خود، هرگه بود دیوار خشک