Ман аз ин хонаи пурнур ба дар ме нарӯм
من از این خانه پرنور به در می نروم
Ман аз ин шаҳри муборак ба сафар ме нарӯм
من از این شهر مبارک به سفر می نروم
Манам ва ин санаму ошиқӣу боқии умр
منم و این صنم و عاشقی و باقی عمر
Ман аз ӯ гар бикашӣ ҷой дигар ме нарӯм
من از او گر بکشی جای دگر می نروم
Гар ҷаҳон баҳр шавад мавҷ занад сартосар
گر جهان بحر شود موج زند سرتاسر
Ман ба ҷузи ҷониби он ганҷ гуҳар ме нарӯм
من به جز جانب آن گنج گهر می نروم
Шаҳри мо тхтгаҳу маҷлиси он султон аст
شهر ما تختگه و مجلس آن سلطان است
Ман зи султони салотин ба ҳашар ме нарӯм
من ز سلطان سلاطین به حشر می نروم
Шаҳри мо аз шаҳи мо кони ақиқ ва гуҳар аст
شهر ما از شه ما کان عقیق و گهر است
Ман зи ганҷинаи гавҳар ба ҳаҷар ме нарӯм
من ز گنجینه گوهر به حجر می نروم
Шаҳри мо аз шаҳи мо ҷинату фирдавс хуш аст
شهر ما از شه ما جنت و فردوس خوش است
Ман зи фирдавсу зи ҷинат ба сқр ме нарӯм
من ز فردوس و ز جنت به سقر می نروم
Шаҳр пар шуд ки фалони бен фалон ме баравад
شهر پر شد که فلان بن فلان می برود
Шаҳри ароҷиф чаро пар шуд агар ме нарӯм
شهر اراجیف چرا پر شد اگر می نروم
Ин хабар рафт ба ҳар сӯй ва ба ҳар гӯш расед
این خبر رفت به هر سوی و به هر گوش رسید
Ман аз ин бе хабарии сӯй хабар ме нарӯм
من از این بیخبری سوی خبر می نروم
Ёри мо ҷону худованди қазо ва қадар аст
یار ما جان و خداوند قضا و قدر است
Ман аз ин ҷони қадари ҷуз ба қадар ме нарӯм
من از این جان قدر جز به قدر می نروم
Ту мусофир шудае то ки магар суд кунӣ
تو مسافر شدهای تا که مگر سود کنی
Ман аз ин суди ҳақиқат ба магар ме нарӯм
من از این سود حقیقت به مگر می نروم
Мағзро ёфтаам пӯст нахоҳам хойид
مغز را یافتهام پوست نخواهم خایید
Эминӣ ёфтаам сӯй хатар ме нарӯм
ایمنی یافتهام سوی خطر می نروم
Ту ҷгргўшаҳ мое бирав аллоҳи мък
تو جگرگوشه مایی برو الله معک
Ман чу дил ёфтаам сӯй ҷигар ме нарӯм
من چو دل یافتهام سوی جگر می نروم
Ту камарбаста чу мӯрии паии ҳирси рӯзӣ
تو کمربسته چو موری پی حرص روزی
Ман фиканда каллау сӯй камар ме нарӯм
من فکنده کله و سوی کمر می نروم
Нашнавам панд касе панди мадаи ҷони падар
نشنوم پند کسی پند مده جان پدر
Ман падар ёфтаам сӯй падар ме нарӯм
من پدر یافتهام سوی پدر می نروم
Шамси табризи марои толеъ Зуҳра дода сет
شمس تبریز مرا طالع زهره دادهست
То чу Зуҳраи ҳамаи шаби ҷуз ба бтр ме нарӯм
تا چو زهره همه شب جز به بطر می نروم