Ҳиллаи посбони манзили ту чигуна посбонӣ
هله پاسبان منزل تو چگونه پاسبانی
Ки бабради рахти моро ҳамаи дузди шаб наоне
که ببرد رخت ما را همه دزد شب نهانی
Бизан оби сард бар рӯи бҷаҳ ва бикун ълоло
بزن آب سرد بر رو بجه و بکن علالا
Ки зи хўобнокии ту ҳама суд шуд зӣоне
که ز خوابناکی تو همه سود شد زیانی
Ки чароғ дузд бошад шабу хоби посбонон
که چراغ دزد باشد شب و خواب پاسبانان
Ба дамии чароғашонро з чаҳ рӯ наме нишоне
به دمی چراغشان را ز چه رو نمینشانی
Бигзор коҳилиро чу ситораи шаб рӯй кун
بگذار کاهلی را چو ستاره شبروی کن
зи заминён чаҳ тарсӣ ки савори осмонӣ
ز زمینیان چه ترسی که سوار آسمانی
Ду се ъўъў сагона назанад раҳи саворон
دو سه عوعو سگانه نزند ره سواران
Чаҳ баради зи шери шарзаи сагу гови коҳдонӣ
چه برد ز شیر شرزه سگ و گاو کاهدانی
Саги хашму гови шаҳват чаҳ зананд пеши ширӣ
سگ خشم و گاو شهوت چه زنند پیش شیری
Ки ба бешаи ҳақоиқи бадаради сафи аёнӣ
که به بیشهٔ حقایق بدرد صف عیانی
На ду қатраи об будӣ ки сафинае ва наваҳй
نه دو قطره آب بودی که سفینهای و نوحی
Ба миёни мавҷи тӯфони чапу рост май дуоне
به میان موج طوفان چپ و راست میدوانی
Чу худо буд паноҳат чаҳ хатар буд зи роҳат
چو خدا بود پناهت چه خطر بود ز راهت
Ба фалак расад кулоҳат ки сари ҳамаи сароне
به فلک رسد کلاهت که سر همه سرانی
Чаҳ накӯ тариқ бошад ки худо рафиқ бошад
چه نکو طریق باشد که خدا رفیق باشد
Сафар дурушт гардад чу биҳишти ҷовдонӣ
سفر درشت گردد چو بهشت جاودانی
Ту магӯ ки армағонӣ чаҳ барам паии нишоне
تو مگو که ارمغانی چه برم پی نشانی
Ки басаст меҳру маро рухи хеши армағонӣ
که بس است مهر و مه را رخ خویش ارمغانی
Ту агар рӯй вагар неи бадвади саодати ту
تو اگر روی و گر نی بدود سعادت تو
Ҳамаи кори баргузорад ба сукӯну меҳрбонӣ
همه کار برگزارد به سکون و مهربانی
Чу ғулом туаст давлат кунадат ҳазор хизмат
چو غلام توست دولت کندت هزار خدمت
Ки надорад аз ту чора вагараш з дар бароне
که ندارد از تو چاره وگرش ز در برانی
Ту бхспи хуш ки бахтати з барои ту нхспд
تو بخسپ خوش که بختت ز برای تو نخسپد
Ту бигир санг дар каф ки шавад ақиқи конӣ
تو بگیر سنگ در کف که شود عقیق کانی
Ба фалаки бро чу исо арнӣ бигӯ чу Мӯсо
به فلک برآ چو عیسی ارنی بگو چو موسی
Ки худои туро нагӯяд ки хамӯш лн тароне
که خدا تو را نگوید که خموش لن ترانی
Хамаш эй дил ва чаҳ чораи сари хам агар бигирӣ
خمش ای دل و چه چاره سر خم اگر بگیری
Дил хнб баршикофад чу баҷушад ин маъонӣ
دل خنب برشکافد چو بجوشد این معانی
Ду ҳазор бор ҳар дам ту бихонӣ ин ғазал ро
دو هزار بار هر دم تو بخوانی این غزل را
Агар он сӯии ҳақоиқи сайрон ӯ бадоне
اگر آن سوی حقایق سَیَران او بدانی