Дил аз орзӯ чаҳ хӯн шуд бдъо чаҳ ком хоҳам

هست کحل بصر از خاک ره او هوسم

Ҳамаи орзӯу комами зи худо кадом хоҳам

لیک ترسم که شوم خاک و بگردش نرسم

Сари васлат эй париваш набӯд марои валикин

با تو چون در سخن آیم؟ که ترا چون بینم

Сари хеши зери пояти бгаҳ хиром хоҳам

آتش شوق تو در سینه بسوزد نفسم

Ҳавасам буд ки тӯбо нагарм вале на чандон

شمع من چون تو بخلوتگه عشرت باشی

Ки хироми сарви қадати бкнор бом хоҳам

بادرا ره نبود سوی تو من خود چه کسم

Агарам бухлади соқии ту биҳишт рӯ набошӣ

سوی آن گل ببر ای باد صبا جان مرا

На ҷамоли ҳуру ғулмон на мемудом хоҳам

به زمین بوس که من مرغ اسیر قفسم

Ҳамаи софи айши ҷӯёни ман хоксор аз ту

تو اگر یاری اگر دشمن جان اهلی را

Ҳамаи дард ва доғ ҷӯям ҳамаи дард ҷом хоҳам

او بجای تو کسش نیست بجان تو قسم