Ҳаргиз гумон мабар ки камол алзмон бамурд
هرگز گمان مبر که کمالالزمان بمرد
Кӯи рӯҳи маҳз буд на ҷисми фанопазир
کو روح محض بود نه جسم فناپذیر
Май дон ки сокинони фалак сайр гашта анд
میدان که ساکنان فلک سیر گشتهاند
Аз мутрибии Зуҳраи бад-ӣни чархи гандаи пер
از مطربی زهره بدین چرخ گنده پیر
Хоҳишгарӣ ба назд камол алзмон шуданд
خواهش گری به نزد کمالالزمان شدند
Кӯ буд дар замонаи дарин илм бе назир
کو بود در زمانه درین علم بی نظیر
Гуфтанд Зуҳраро зи фалак давр карда ем
گفتند زهره را ز فلک دور کردهایم
эй рашки ҷони Зуҳраи биёи ҷой ӯ бигир
ای رشک جان زهره بیا جای او بگیر