Гумон мабар ки з беайбӣ имодаст он

گمان مبر که ز بی‌عیبی عمادست آن

Ки ҳаҷв ӯ накунам ё зи аҷз ва кам суханӣ

که هجو او نکنم یا ز عجز و کم سخنی

Мдиҳ гуфт ҳиҷо карда ман бисми ба имод

مدیح گفت هجا کرده من بسم به عماد

Барои ман ки ҳиҷоро буд ҳиҷо накунӣ

برای من که هجا را بود هجا نکنی