Гули рӯзи ду арз медиҳад мояи хеш

گل روز دو عرض می‌دهد مایهٔ خویش

Зинҳор Маяфкан ту бар он сояи хеш

زنهار میفکن تو بر آن سایهٔ خویش

ӯ худ чу бибинад пас аз он пояи хеш

او خود چو ببیند پس از آن پایهٔ خویش

Дар пои ту резади ҳамаи перояи хеш

در پای تو ریزد همه پیرایهٔ خویش