Хушо Широзу аҳди бостонаш
خوشا شیراز و عهد باستانش
Дурахшони давраи давр кӣонаш
درخشان دورهٔ دور کیانش
Дуруди поки некон бар равон
درود پاک نیکان بر روانِ
Накӯи Кайхусрави гетии сетонаш
نکو کیخسرو گیتیستانش
Фараҳи густари саросари кӯҳу дашташ
فرحگستر سراسر کوه و دشتش
Нишотовар замину осмонаш
نشاطآور زمین و آسمانش
Ҳамаи донишпажӯҳу мамлакати дӯст
همه دانشپژوه و مملکتدوست
Бузургу кучаку перу ҷӯонаш
بزرگ و کوچک و پیر و جوانش
Аз он гулзори дониш то абад монад
از آن گلزار دانش تا ابد ماند
зи саъдии бӯстону гулистонаш
ز سعدی بوستان و گلستانش
Ҳамаи чизаши фузуни зи андозаи некӯ
همه چیزش فزون ز اندازه نیکو
Накӯтар аз ҳамаи чизаши забонаш
نکوتر از همه چیزش زبانش
Забони Форсро бояд равон кард
زبان فارس را باید روان کرد
Ба саркӯбии Озарбойҷонаш
به سرکوبی آذربایجانش
Зиёновар забонӣ кандар он бум
زیانآور زبانی کاندر آن بوم
Нишеман кард кӯбади ошёнаш
نشیمن کرد کوبد آشیانش
зи дили табрик бояд гуфту тақдис
ز دل تبریک باید گفت و تقدیس
Намӯд аз ҷон ба номаи бонӯонаш
نمود از جان به نامه بانوانش
Чу ин авроқи пок аз занад духт аст
چو این اوراق پاک از زند دخت است
Авесто со бихоҳам ҷовдонаш
اَوِستاسا بخواهم جاودانش
Дар афшони домани афкори покаш
دُرافشان دامن افکار پاکش
Ба пеши хомаи гўҳрФшонш
به پیش خامهٔ گوهرفشانش
Чу шуд обод аз ӯ роҳи харобот
چو شد آباد از او راه خرابات
Зайди сарсабзу хуррами марзбонаш
زید سرسبز و خرم مرزبانش
Дили ориф чу ҳарҷое сети ҷонаш
دل عارف چو هرجاییست جانش
Ҳамон бархе Озарбойҷонаш
همان برخی آذربایجانش