Чу марди он пери марди пери асҳоб

چو مُرد آن پیرمردِ پیرِ اصحاب

Магари он шаб мурӣдаш дид дар хоб

مگر آن شب مریدش دید در خواب

Бпрсидш ки ҳин чун буд ҳолат

بپرسیدش که هین چون بود حالت

Ки мекарданд зи ман рбки суолат

که می‌کردند ز من ربک سؤالت

Чунин гуфт ӯ ки дидам он ду тан ро

چنین گفت او که دیدم آن دو تن را

Худоемро супурдами хештан ро

خدایم را سپردم خویشتن را

Маро гуфтанд эй хуши бардаи хобат

مرا گفتند ای خوش برده خوابت

Худоят кист ва чист ӣнҷои ҷавобат

خدایت کیست و چیست اینجا جوابت

Сухани гӯии ҷаҳон дар ҳеҷ бобӣ

سخن گوی جهان در هیچ بابی

Нашуд вои хона аз баҳри ҷавобӣ

نشد وا خانه از بهر جوابی

Чунин гуфтам ки ман аз тангное

چنین گفتم که من از تنگنایی

Бадал кардам сарое на худоӣ

بدل کردم سرایی نه خدایی

Шавед аз ман баҳақ чун аз камони тир

شوید از من بحق چون از کمان تیر

Баҳақ гуед мегуяд фалони пер

بحق گویید می‌گوید فلان پیر

Турои чандон ки рику баргу мўист

ترا چندان که ریک و برگ و مویست

Баҳри яксад ҳазор асрор ҷӯйаст

بهر یکصد هزار اسرار جویست

Ту бо ин ҷумлаи покони дили афзой

تو با این جمله پاکان دل افزای

Фаромӯшам накардӣ дар чунин ҷой

فراموشم نکردی در چنین جای

Маро кандар ду олами ҷузи ту кас нест

مرا کاندر دو عالم جز تو کس نیست

Фаромӯшат кунам инам ҳавас нест

فراموشت کنم اینم هوس نیست