Бархез ки худро зи ғам озода кунем

برخیز که خود را ز غم آزاده کنیم

То кӣ талаб рӯзӣ наниҳода кунем

تا کی طلب روزی ننهاده کنیم

Охир ки гули мо ба сабу хоҳад рафт

آخر که گل ما به سبو خواهد رفت

Кун фикри сабуе ки пар аз бода кунем

کن فکر سبویی که پر از باده کنیم