Чунин кушта ҳасрат кистам ман

چنین کشتهٔ حسرت کیستم من؟

Ки чун оташ азсўхтн зистам ман

که چون ‌آتش از سوختن زیستم من

На шодам на маҳзун на хокам на гардун

نه شادم نه محزون، نه خاکم نه ‌گردون

На лафзам на мазмун чаҳ маънистами ман

نه لفظم نه مضمون، چه معنیستم من؟

На хоки остонам на чархи ошёнам

نه خاک آستانم، نه چرخ آشیانم

Парӣ мефишонам кҷоиистми ман

پری می‌فشانم، کجاییستم من؟

Агар фонӣ ам чист ин шӯр ҳастӣ

اگر فانی‌ام, چیست این شور هستی؟

Вагар боқӣам аз чаҳ Фонистми ман

وگر باقی‌ام، از چه فانیستم من؟

Биноз эй тахайюли бибол эй таваҳҳум

بناز ای تخیل، ببال ای توهم

Ки ҳастӣ гумон дорам ва нестам ман

که هستی گمان دارم و نیستم من

Ҳавоӣ дар оташ фиканда сет наилм

هوایی در آتش فکنده‌ست نعلم

Агар хоки гирдам наме истами ман

اگر خاک گردم، نمی‌ایستم من

Навое надорам нафас май шуморам

نوایی ندارم نفس می‌شمارم

Агар сози ибрат не ам чистам ман

اگر ساز عبرت نی‌ام، چیستم من؟

Бихандед эй қадрдонони фурсат

بخندید ای قدردانان فرصت

Ки як ханда брхўиш нагиристам ман

که‌ یک خنده برخویش نگریستم من

Дар ин ғамкадаи каси ммирод ёрб

در این غمکده ‌کس ممیراد یارب

Ба маргӣ ки бедӯстон зистам ман

به مرگی که بی‌دوستان زیستم من

Ҷаҳони гӯ ба сомон ҳастӣ бинозад

جهان گو به سامان هستی بنازد

Камолами ҳамин бас ки ман нестам ман

کمالم همین بس که من نیستم من

Ба ин икнФси ъмрмўҳўми бедил

به این یک نفس عمر موهوم بیدل

Фанои тӯҳмати шахси боқистми ман

فناتهمت شخص باقیستم من