эй зулфи диловезат дар гардани ҷони бандӣ

ای زلف دلاویزت در گردن جان بندی

Ваии лаъли шукри резат ҳар бӯсаи азуи қандӣ

وی لعل شکر ریزت هر بوسه ازو قندی

Ман дили бтўи мидодми ҷамъии зи сари ғифлат

من دل بتو میدادم جمعی ز سر غفلت

Карданд насиҳатҳо дар ишқи тавъам чанде

کردند نصیحتها در عشق توأم چندی

эй хусрави мҳрўёни Фарҳод худам кардӣ

ای خسرو مهرویان فرهاد خودم کردی

Модари бҷҳони норади ширин чу ту фарзандӣ

مادر بجهان نارد شیرین چو تو فرزندی

Ҷонои зи ту ббридн мумкин набӯд ҳаргиз

جانا ز تو ببریدن ممکن نبود هرگز

Дорад сар ҳар мӯем бо меҳри ту пайвандӣ

دارد سر هر مویم با مهر تو پیوندی

Ҳар чанд туро бошад бисёр чу ман банда

هر چند ترا باشد بسیار چو من بنده

Моро набӯд борӣ ҳамчун ту худовандӣ

ما را نبود باری همچون تو خداوندی

Гуфт ибни ямин аз чаҳ гирён шуда ӣӣ гуфтам

گفت ابن یمین از چه گریان شده ئی گفتم

Аз ишқи прирўӣии шнгисти шукри хндӣ

از عشق پریروئی شنگیست شکر خندی