Рӯзӣ ки зи тан қатъ кунад ҷони пайванд

روزی که ز تن قطع کند جان پیوند

ё раб макун ин забони ҷорӣ дар банд

یا رب مکن این زبان جاری در بند

То шукр карам гӯямат Андам ки барӣ

تا شکر کرم گویمت آندم که بری

Аз бистари хоками сӯии ин кохи баланд

از بستر خاکم سوی این کاخ بلند