Бигзор , агар чаҳ риндаму авбошам

بگذار، اگر چه رندم و اوباشم

То хоки сари кӯии ту бар сари пошам

تا خاک سر کوی تو بر سر پاشم

Бигзор , ки бигузарам ба Кувайти нафасӣ

بگذار، که بگذرم به کویت نفسی

Дар умри магари як нафасӣ хуш бошам

در عمر مگر یک نفسی خوش باشم

Хониш
рбоъӣ шморҳ 109 — дрӣо қлӣлӣ