Аз кӣнаи ҳеҷ касгар ҳам бар ҷабин надид

از کینه هیچ‌کس گر هم بر جبین ندید

Кас бар ҷабини оина аз хашм чин надид

کس بر جبین آینه از خشم چین ندید

Аз бас ба сар задам зи фироқати ҷудои ҷудо

از بس به سر زدم ز فراقت جدا جدا

Аз даст , сар чаҳ дид ки аз остин надид

از دست، سر چه دید که از آستین ندید

Зини хокдони ҳазор сулаймон шуду зи пай

زین خاکدان هزار سلیمان شد و ز پی

Каси нақши пои мӯрчае бар замин надид

کس نقش پای مورچه‌ای بر زمین ندید

Ин роҳи пурхатар ба чаҳ умед ме равад

این راه پرخطر به چه امید می‌رود

Рӯй ту ҳарки дар нафас вопасин надид

روی تو هرکه در نفس واپسین ندید

Кӣ кам шавад зи силии кас , тоза рӯеам ?

کی کم شود ز سیلی کس، تازه رویی‌ام؟

Сад хашм кард хасму маро хашмгин надид

صد خشم کرد خصم و مرا خشمگین ندید

Қудсии з ҳар ду , миллати ишқ ихтиёр кард

قدسی ز هر دو، ملت عشق اختیار کرد

Бечораи ҳеҷ завқ чу дар куфр ва дайн надид

بیچاره هیچ ذوق چو در کفر و دین ندید