Ман бад-ӣни куҳнаи далқу куҳнаи кулоҳ

من بدین کهنه دلق و کهنه کلاه

Накунам сари фурӯ ба афсари шоҳ

نکنم سر فرو به افسر شاه

Рӯй нохубу хуии номарғӯб

روی ناخوب و خوی نامرغوب

Мизнми таънаҳо бмҳру бмоаҳ

میزنم طعنه ها بمهر و بماه

Бтў зебанда шуд бнқораҳ

بتو زیبنده شد بنقاره

Задани аисоҳби сариру кулоҳ

زدن ایصاحب سریر و کلاه

Ки марои тоҷи фақри втхти қнўъ

که مرا تاج فقر وتخت قنوع

Бартараст аз ҳазор аФсрўгоаҳ

برتر است از هزار افسروگاه

Накунам рӯи басӯии даргаи мейр

نکنم رو بسوی درگه میر

Ки барам интизорами неъмату ҷоҳ

که برم انتظارم نعمت و جاه

Басӯи хон неъмати хоҷа

بسوی خوان نعمت خواجه

Накунам аз дар фусӯси нигоҳ

نکنم از در فسوس نگاه

Бениёзем дода ҳазрати ҳақ

بی نیازیم داده حضرت حق

Бо кафи роду хотири огоҳ

با کف راد و خاطر آگاه