Хишти хирад ба равзана қол ме занем

خشت خرد به روزنه قال می زنیم

Дар сўмноти ишқ , дам аз ҳол ме занем

در سومنات عشق، دم از حال می زنیم

Кӯтоҳтар , зи тори нигоҳ тағофул аст

کوتاهتر، ز تار نگاه تغافل است

Аз баси гиреҳ ба ришта омол ме занем

از بس گره به رشتهٔ آمال می زنیم

Аз лаб гузаштааст чу гули мавҷи хӯни дил

از لب گذشته است چو گل موج خون دل

Бозпчаҳи ханда бар рух атфол ме занем

بازپچه خنده بر رخ اطفال می زنیم

Ҷузи доғи ишқ , ояти дигари нишони надод

جز داغ عشق، آیت دیگر نشان نداد

Сӣ пораи дилӣ ки , азу фол ме занем

سی پارهٔ دلی که، ازو فال می زنیم

Гулгун ба чашми булҳавасон ҷилва ме кунад

گلگون به چشم بوالهوسان جلوه می کند

Аз баси тапонча бар рух иқбол ме занем

از بس تپانچه بر رخ اقبال می زنیم

Ин сояи баланди зи сарв риёз кист ?

این سایهٔ بلند ز سرو ریاض کیست؟

Умрӣ дарин ҳавост пар ва бол ме занем

عمری درین هواست پر و بال می زنیم

Райҳони мости ханҷару теғу синони ҳазин

ریحان ماست خنجر و تیغ و سنان حزین

Худро ба қалби ғамза қаттол ме занем

خود را به قلب غمزهٔ قتّال می زنیم