Рӯзяти ҳавои ман дарвеш набӯд

روزیت هوای من درویش نبود

Раҳмят бар ин хастаи дил риш набӯд

رحمیت بر این خستهٔ دل‌ریش نبود

Доне ки анояти ту бо банда чаҳ буд

دانی که عنایت تو با بنده چه بود

Чун мавсими гул ки ҳафтае беш набӯд

چون موسم گل که هفته‌ای بیش نبود