Ман пеши ду чашми нима мастат меРом

من پیش دو چشم نیمه مستت میرم

Ва онгаҳ ба лабон мепарастат меРом

و آنگه به لبان می پرستت میرم

Дастӣ ба сари хастаи ҳиҷронат на

دستی به سر خسته هجرانت نه

эй дидаи ман ки пеш дастат меРом

ای دیده من که پیش دستت میرم