Ҳар шабӣ каз моҳи мҳроФрўзи худ ёд оварам

هر شبی کز ماه مهرافروز خود یاد آورم

Аз фиғону нолаи шаҳриро ба фарёд оварам

از فغان و ناله شهری را به فریاد آورم

Шеваи ширин агар ин сети кони бдхўии рост

شیوه شیرین اگر این ست کان بدخوی راست

Дар ҷаҳони ман низ рӯзии расм Фарҳод оварам

در جهان من نیز روزی رسم فرهاد آورم

Ман чу натавонам каз аввали мурғ дил дорам нигоҳ

من چو نتوانم کز اول مرغ دل دارم نگاه

Кӣ тавонам кини замон аз дом сайёд оварам

کی توانم کین زمان از دام صیاد آورم

Бандаи он қоматам чун об азонгар дар чаман

بنده آن قامتم چون آب ازان گر در چمن

Сар диҳандам раҳ ба пои сарв озод оварам

سر دهندم ره به پای سرو آزاد آورم

Хонаам бе ӯ ғам ободаст вои ман чу шаб

خانه ام بی او غم آباد است وای من چو شب

Аз дар ӯ рӯ ба кунҷи ин ғам обод оварам

از در او رو به کنج این غم آباد آورم

Хоҳам аз ҳасанат бигӯям ошкорои нукта Эй

خواهم از حسنت بگویم آشکارا نکته ای

Мояи ъушрати сӯии дилҳои ношод оварам

مایه عشرت سوی دلهای ناشاد آورم

Боз гуяд ғайрати ишқам ки ҷомӣ лаб бабанд

باز گوید غیرت عشقم که جامی لب ببند

Варна бар ҷонати зи ғами сад теғ бе дод оварам

ورنه بر جانت ز غم صد تیغ بی داد آورم