Маӣ аз роҳи баромад на ки афзӯни з мааст ин

مهی از راه برآمد نه که افزون ز مه است این

Сари ман хоки раҳ ӯ агар он каҷ каллааст ин

سر من خاک ره او اگر آن کج کله است این

Ҳама ҳасанасту малоҳати ҳама лутфасту сабоҳат

همه حسن است و ملاحت همه لطف است و صباحت

На бути чордаҳи сола ки ма чордаҳаст ин

نه بت چارده ساله که مه چارده است این

Шуда бар ҳар сари роҳаши сипаҳии ҷамъи зи хубон

شده بر هر سر راهش سپهی جمع ز خوبان

Башикан гӯи сипаҳи шаҳ ки шаҳи сад сипаҳаст ин

بشکن گو سپه شه که شه صد سپه است این

На марои бистар лаъласт шаби андари таҳи паҳлу

نه مرا بستر لعل است شب اندر ته پهلو

Ки зи хӯни мижаи бастаи ҷигари таҳ ба таҳаст ин

که ز خون مژه بسته جگر ته به ته است این

Чу шаб аз меҳнати фурқат агарам рӯз сияҳ шуд

چو شب از محنت فرقت اگرم روز سیه شد

Накунам нола азон ма ки зи бахт сияҳаст ин

نکنم ناله ازان مه که ز بخت سیه است این

Ману вайронаи меҳнат ки ба шабҳои ҷудоӣ

من و ویرانه محنت که به شبهای جدایی

Дил ху карда ба ғамро шуда оромгаҳаст ин

دل خو کرده به غم را شده آرامگه است این

Ба раҳати пасти фитодаи сети сари ҷомии бедил

به رهت پست فتاده ست سر جامی بیدل

Қадамӣ ранҷа кун охир на кам аз хок раҳаст ин

قدمی رنجه کن آخر نه کم از خاک ره است این