Додеми даст чу дидӣ ба раҳи худ пастам

دادیم دست چو دیدی به ره خود پستم

То ниФкндим аз по нагирифтӣ дастам

تا نیفکندیم از پا نگرفتی دستم

Гарчи шудаи судаи марои пой ба роҳи талабат

گرچه شده سوده مرا پای به راه طلبت

Кардам аз тораки сарпоӣу зи пои нншстм

کردم از تارک سرپای و ز پا ننشستم

Як сари нохунам аз сина намонда сети дуруст

یک سر ناخنم از سینه نمانده ست درست

Бас ки аз дасти ғамати сина ба нохуни хстм

بس که از دست غمت سینه به ناخن خستم

Ҳастем шуд ҳама дар роҳи таманноӣ ту нест

هستیم شد همه در راه تمنای تو نیست

Нестам ҷуз ба таманнои ту ҳар ҷо ҳастам

نیستم جز به تمنای تو هر جا هستم

Дошт дар тафриқаи ғамҳои парокандаи маро

داشت در تفرقه غمهای پراکنده مرا

Бар ту ошиқ шудам ва аз ҳамаи ғамҳо рустам

بر تو عاشق شدم و از همه غمها رستم

Ҳар замон дар сифати ҳасани ту ҳамчун ҷомӣ

هر زمان در صفت حسن تو همچون جامی

Барсари лавҳи сухани нақш дигар май бастам

برسر لوح سخن نقش دگر می بستم

Чун рухи хуб ту дидам зи ҳамаи шарманда

چون رخ خوب تو دیدم ز همه شرمنده

Пора кардам варақи хеш ва қалам бишикастам

پاره کردم ورق خویش و قلم بشکستم