Беҷон буд қадаҳи шаби одина бар замин

بی جان بود قدح شب آدینه بر زمین

Молади зи тишнагии бт май сина бар замин

مالد ز تشنگی بط می سینه بر زمین

Пошед гули зшрми сафои ту дар чаман

پاشید گل زشرم صفای تو در چمن

Аз барги барг хеш зад ойӣна бар замин

از برگ برگ خویش زد آیینه بر زمین

Ишқ аз нахуст дода марои софи бихўдӣ

عشق از نخست داده مرا صاف بیخودی

Афтодаам зи мастии дерина бар замин

افتاده ام ز مستی دیرینه بر زمین

Ратли ҳавогарони занам файз гашта аст

رطل هواگران زنم فیض گشته است

Имрӯзи абр чун накушуд сина бар замин

امروز ابر چون نکشد سینه بر زمین

Ҷӯё ба ҷурми соФдлӣ , чархи фитнаи ҷӯ

جویا به جرم صافدلی، چرخ فتنه جو

Ҳар шоми меҳрро занад аз кӣна бар замин

هر شام مهر را زند از کینه بر زمین