То ёфт иззат аз ту макони гўолёр

تا یافت عزت از تو مکان گوالیار

Савганди хӯрдаи чархи бҷони гўолёр

سوگند خورده چرخ بجان گوالیار

Гирди сипоҳи шоҳи ҷаҳон гар наме расад

گرد سپاه شاه جهان گر نمی رسد

Бесерума буд чашм батон гўолёр

بی سرمه بود چشم بتان گوالیار

Чун суфра Карим кашидааст қалъа аш

چون سفره کریم کشیده است قلعه اش

Гардон нишаста бар сар хон гўолёр

گردان نشسته بر سر خوان گوالیار

Аз кангараш ки карда забон дар даҳони чарх

از کنگرش که کرده زبان در دهان چرخ

Гардуни гирифтаи ёд , забони гўолёр

گردون گرفته یاد، زبان گوالیار

Ин қалъаи ист каз шарафи пои бӯси шоҳ

این قلعه ایست کز شرف پای بوس شاه

Бар чархи сари кушандаи макони гўолёр

بر چرخ سر کشنده مکان گوالیار

Сад ранг чун баҳор шуд аз хаймаи сипоҳ

صد رنگ چون بهار شد از خیمه سپاه

Дар кӯч лашкараст қирони гўолёр

در کوچ لشکرست قران گوالیار

Аз файзи чатри шоҳ ки хуршед пайкараст

از فیض چتر شاه که خورشید پیکرست

Гавҳар чу лолаи рустаи зкони гўолёр

گوهر چو لاله رسته زکان گوالیار

Аз бандагии сонӣ соҳибқирон кулем

از بندگی ثانی صاحبقران کلیم

Гардӣда сарфарози басони гўолёр

گردیده سرفراز بسان گوالیار