Рухи хубат ба қамар ме монад

رخ خوبت به قمر می ماند

Завқи лаълат ба шукр ме монад

ذوق لعلت به شکر می ماند

Ақл бо ин ҳамаи донои хеш

عقل با این همه دانایی خویش

Чун туро бинад дар ме монад

چون ترا بیند در می ماند

Андарин аҳд ҳамоно фитна

اندرین عهد همانا فتنه

Басари кӯии ту бар ме монад

بسر کوی تو بر می ماند

Чашми ман болаби ту ҳар ду ҷаҳон

چشم من بالب تو هر دو جهان

Хушк мебозад ва тар ме монад

خشک می بازد و تر می ماند

Бо рухи хубати ту дар хонаи ман

با رخ خوبت تو در خانۀ من

Аввали шаб бсҳр ме монад

اوّل شب بسحر می ماند

Гуфтӣ ар наем ва заҳмат надаҳум

گفتی ار نایم و زحمت ندهم

Ин бики чиз дигар ме монад

این بیک چیز دگر می ماند

Ман надонистаам ин шеваи зи ту

من ندانسته ام این شیوه ز تو

Баталаб корӣ зар ме монад

بطلب کاری زر می ماند

Магар аз нозукии оризи ту

مگر از نازکی عارض تو

Бар рух аз бӯса асар ме монад

بر رخ از بوسه اثر می ماند

Ҳар гуҳи ое бар ман , рӯз дигар

هر گه آیی بر من ، روز دگر

Дар ҳамаи шаҳр хабар ме монад

در همه شهر خبر می ماند

Бӯса худ чист ? ки бар чеҳраи ту

بوسه خود چیست؟ که بر چهرۀ تو

Нақши тезӣ назар ме монад

نقش تیزیّ نظر می ماند

Бар ман акнӯн зи шумори ғами ту

بر من اکنون ز شمار غم تو

Тими ҷонӣ ва басар ме монад

نیم جانی و بسر می ماند

Ҳеҷ доне ки чу он бастоне

هیچ دانی که چو آن بستانی

Бар ман ӯро чаҳ қадар мемонад ?

بر من او را چه قدر می ماند؟