Гар дар ҳамаи умри рӯзӣ аз рӯй карам

گر در همه عمر روزی از روی کرم

Гӯйӣ ки чигуна бе ту бо ин ҳамаи ғам

گویی که چگونه بی تو با این همه غم

Донам нашавад ҳеҷ зи хӯбии ту кам

دانم نشود هیچ ز خوبی تو کم

Кохр на бирафт мардумӣ аз олам

کآخر نه برفت مردمی از عالم