Қомат чун сарви рӯонаши нигар

قامت چون سرو روانش نگر

Охта , он мӯӣ майонаш нигар

آخته، آن موی میانش نگر

Зулф ва Рахш дидӣ ва акнӯн биё

زلف و رخش دیدی و اکنون بیا

Он лаби ширину забонаши нигар

آن لب شیرین و زبانش نگر

Кашии он чашм сиёҳаш бибин

کَشّی آن چشم سیاهش ببین

Хушии он танги даҳонаш нигар

خوشّی آن تنگ دهانش نگر

Барад ба як зарбаи дилу ҷони ман

بُرد به یک ضربه دل و جان من

Он ндбу довгаронаш нигар

آن نَدَب و داو گرانش نگر