Дӯш бо худ тарона ме гуфтам

دوش با خود ترانه می‌گفتم

Ғазал ошиқона ме гуфтам

غزل عاشقانه می‌گفتم

Ҷом бар кафи ҳикояти лаби бор

جام بر کف حکایت لب بار

Ба шароб муғона ме гуфтам

به شراب مغانه می‌گفتم

Шем аз зулф ӯ чу буд дароз

شیم از زلف او چو بود دراز

Бо хаёлаш нсонаҳ ме гуфтам

با خیالش نسانه می‌گفتم

Сифати донаҳои гавҳари ашк

صفت دانه‌های گوهر اشک

Пеш дар ягона ме гуфтам

پیش در یگانه می‌گفتم

Дар миёни ситораҳо ма ро

در میان ستاره‌ها مه را

Пеши ҳасанаш сеона ме гуфтам

پیش حسنش سهانه می‌گفتم

Ғамзаашро чу не ме гуфтанд

غمزه‌اش را چو نی می‌گفتند

Дили худро нишона ме гуфтам

دل خود را نشانه می‌گفتم

зи оташ рӯй маҷлиси афрӯзаш

ز آتش روی مجلس‌افروزش

Шамъро як забона ме гуфтам

شمع را یک زبانه می‌گفتم

Сари зулфаш чу шона мезад бод

سر زلفش چو شانه می‌زد باد

Аслаҳи аллоҳ шона ме гуфтам

اصلح الله شانه می‌گفتم

Гар зи сар май гузашти оби ду чашм

گر ز سر می‌گذشت آب دو چشم

Бо каси ин моҷаро на ме гуфтам

با کس این ماجرا نه می‌گفتم

То дами субҳи саргузашти камол

تا دم صبح سرگذشت کمال

Сар бар он остона ме гуфтам

سر بر آن آستانه می‌گفتم