Нест дилӣ ки ҳар дамаши офати дайн наме шӯй

نیست دلی که هر دمش آفت دین نمی شوی

Меҳр фузун намешавад то ту ба кин наме шӯй

مهر فزون نمی شود تا تو به کین نمی شوی

Сад ситаму ҷафои ту ёд намекунам ба дил

صد ستم و جفای تو یاد نمی کنم به دل

Ҳеҷ Фромшм ба дил , эй бути чин , наме шӯй

هیچ فرامشم به دل، ای بت چین، نمی شوی

Майнигарӣ дар оина , ман з қарор ме шавам

می نگری در آینه، من ز قرار می شوم

Гар чаҳ ту низ май шӯй , лек чунин наме шӯй

گر چه تو نیز می شوی، لیک چنین نمی شوی

Аз ту чунин ки мерасад нур ба моҳи осмон

از تو چنین که می رسد نور به ماه آسمان

Дар аҷабам ки ту чаро моҳи замин наме шӯй !

در عجبم که تو چرا ماه زمین نمی شوی!

Ҷони касон ки мешавад ҳар шабӣ ар ба кини ту

جان کسان که می شود هر شبی ار به کین تو

Худ дил ту намешавад то ту ба кин наме шӯй

خود دل تو نمی شود تا تو به کین نمی شوی

Ҷавр ва ҷафо набӯд бас , бар саканот низ шуд

جور و جفا نبود بس، بر سکنات نیز شد

Борӣ аз он бтар машав ,гар ба аз ин наме шӯй

باری از آن بتر مشو، گر به از این نمی شوی

Охири умеди пой ту дошт серум ба хоки раҳ

آخر امید پای تو داشت سرم به خاک ره

Гир ки аз киришмаи ту бар сари ин наме шӯй

گیر که از کرشمه تو بر سر این نمی شوی

Чун дили хусрав аз ғамат гӯша нишин ғам шуда

چون دل خسرو از غمت گوشه نشین غم شده

Ваа ки ту ҳичгаҳ бар ӯ гӯша нишин наме шӯй

وه که تو هیچگه بر او گوشه نشین نمی شوی

Хониш
шморҳ 1827 — зҳро бҳмнӣ