Дӯш мерафт ба сад нози ҷавонӣ ба раҳе

دوش می رفت به صد ناز جوانی به رهی

Зулфи партоб ба рух , хандаи мастона ба лаб

زلف پرتاب به رخ، خنده مستانه به لب

Ман Асо бар кафу қади хам шудау мӯии сифед

من عصا بر کف و قد خم شده و موی سفید

Май давидам ба ду сад лобау аҷзаши зи ақаб

می دویدم به دو صد لابه و عجزش ز عقب

Чун маро дид чунин гуфт сафойӣ чаҳ ту рост

چون مرا دید چنین گفت صفایی چه تو راست

Ки ба дунболи ман ое ба чунин ранҷу тъб

که به دنبال من آیی به چنین رنج و تعب

Ту бад-ӣни ҳайат агар ишқ набозӣ чаҳ шавад

تو بدین هیئت اگر عشق نبازی چه شود

Бо чунин ҳол дигар васли ҷавонони матлаб

با چنین حال دگر وصل جوانان مطلب