Гар марои роҳи гдоӣии басари кӯии ту буд

گر مرا راه گدائی بسر کوی تو بود

То абади дасти ману ҳалқаи гесуии ту буд

تا ابد دست من و حلقۀ گیسوی تو بود

Сар дрўӣӣ макун аидўст ки аз фитнаи ишқ

سر دروئی مکن ایدوست که از فتنۀ عشق

Пушти гармии ман ар буд бпҳлўии ту буд

پشت گرمی من ار بود بپهلوی تو بود