Ҳазор ёд бару гардану биногвашат

هزار یادِ بر و گردن و بناگوشت

Ҳазор ёди сару дасту бозуу дӯшат

هزار یاد سر و دست و بازو و دوشت

Дареғ агар нафасӣ дидамӣ ба бедорӣ

دریغ اگر نفسی دیدمی به بیداری

Чунон ки будам ва дидам ба хоб чун дӯшат

چنان که بودم و دیدم به خواب چون دوشت

Ту офтоби заминӣу осмон ба шараф

تو آفتاب زمینی و آسمان به شرف

Ғуломи ҷумлаи ғуломони ҳалқа дар гӯшт

غلام جمله غلامان حلقه در گوشت

Агар дар оинаи бинӣу чашм серума кунӣ

اگر در آینه بینی و چشم سرمه کنی

Ба як киришма кунанд он ду фитна бе ҳушат

به یک کرشمه کنند آن دو فتنه بی هوشت

Чаро агар ҳама чун оташӣ ба гоҳи итоб

چرا اگر همه چون آتشی به گاه عتاب

зи оби дида ӣ ман кам намешавад ҷӯшат

ز آب دیده ی من کم نمی شود جوشت

Ба дасти боди сабои бӯса Эй фирист ва бикун

به دست باد صبا بوسه ای فرست و بکن

Наботи Мисри касод аз лаби шукри ҷӯшат

نبات مصر کساد از لب شکر جوشت

Сафар бидон хушам ояд ки боз оем ту

سفر بدان خوشم آید که باز آیم تو

Ба пурсиши ое ва ман дркшм ба оғӯшат

به پرسش آیی و من درکشم به آغوشت

Шикоят шукромез мекунӣ ту ва ман

شکایت شکرآمیز می کنی تو و من

Ба бӯса Эй кунам аз гуфту гӯии хомӯшат

به بوسه ای کنم از گفت و گوی خاموشت

Агар ту ёд нзорӣ кунӣ ва гар накунӣ

اگر تو یاد نزاری کنی و گر نکنی

Ман он неам ки з хотир кунам фаромӯшат

من آن نی ام که ز خاطر کنم فراموشت